Saznajte sve što treba doživeti na Malti

Malo ostrvo s hiljadu lica

 

S izvanredno sunčanim vremenom, atraktivnim plažama, atraktivnim noćnim životom i 7000 godina intrigantne istorije, ovde postoji mnogo toga što bi trebalo videti i raditi.

 

Malta je dobar izbor u svako doba godine.

 

Šta treba doživeti na Malti? Bez obzira da li krenuti kroz par dana, na jesen, zimu ili proleće – Malta je uvek dobar izbor. Sredozemna klima je prijatna i ako vam ne smeta nešto više vetra zimi, nikada se nećete smrzavati. Od januara do aprila temperatura je 15-22 stepena; maj i jun najčešće imaju od 22 do 27; u julu i avgustu se penje preko 30 stepeni, a potom opet pada. Krajem aprila je stalno je bilo 22-25.

 

Letela sam iz Venecije, ali i ako krenete iz Beograda, Budimpešte, Frankfurta ili Pariza, uvek ćete sleteti u istu vazdušnu luku, jer Malta i ima samo jednu! Nekada je postojao heliodrom s kojeg jepolazila linija za ostrvo Gozo, ali on je ukinuta. Danas na Gozo možete hidroavionom, ali puno češće se koristi trajekt.

Prvi susret sa Maltom gotovo svakoga iznenadi. Da ne znate gde ste pošli, pomislili biste da ste greškom stigli u neku od arapskih zemalja. Kuće su boje sepije, ravnih krovova, nema nebodera i uopšteno nema istaknute uobičajene moderne arhitekture.

 

Zato je saobraćaj kao pomahnitao – svi jure uskim ulicama bez previše saobraćajnih znakova, a uz to se vozi levom stranom kao u Engleskoj. Još uvek protrnem kada se setim prvog dana vožnje!

 

Šta treba znati o samoj Malti?

Republika Malta je ostrvska država u Sredozemnom moru. Sastoji se od nekoliko ostrva i ostrvca, od kojih su tri naseljena.

Najveće ostrvo je upravo Malta – veličine poput Krka. Ima oko pola miliona stanovnika i stoga je, s obzirom na površinu od samo 315 kvadratnih kilometara, jedna od najgušće naseljenih zemalja sveta.

Drugo ostrvo je Gozo, veličine samo 67 kvadratnih km i njega pravi Maltežani nazivaju autentičnim ostatkom malteške tradicije. Koliko je Malta živa, ubrzana i turistički aktivna, toliko je Gozo usporen, polagan i šarmantan. Gozo je manji i ruralniji, a stanovnici se bave ribolovom, turizmom, zanatima i poljoprivredom. Glavni grad Victoria je prekrasno mesto za čisti užitak i opuštanje. Još sam zaljubljena u Gozo!

Ostrva su povezana odličnom trajektnom linijom. Na Gozu ćete osetiti veliki uticaj kolonijalne Engleske, ali i susednih mediteranskih zemalja, kako u arhitekturi, tako i u ponudi hrane.

Tu je i ostrvo Comino od samo 3 kvadratna kilometra, poznato po prekrasnoj plaži na koju se odlazi brodom, ima jedan hotel i uglavnom je nenaseljen. Ostala ostrva koji čine ovaj arhipelag su Cominitto, Filfla, Hrid Fungus, otok Manoel (deo grada Gzira s kojim je spojen mostom), te ostrvo Sv. Pavla.

Malteški arhipelag nalazi se nedaleko od Sicilije, te manje od 300 km od obale Afrike.

Gotovo svaki dan možete otići na jednodnevni izlet na Siciliju uz usluge neke od lokalnih agencija. Iz trajektne luke u Valeti postoji redovna linija za Cataniju, tako da se možete i sami organizovati. Bitno je voditi računa da ako idete trajektom u svom aranžmanu, dobro proučite vreme polaska i povratka (ako želite da doživite bar nešto sicilijanske atmosfere, rezervišete smeštaj i prespavate).

Zbog svog strateškog položaja, Maltom su tokom istorije vladale mnoge sile – Feničani, Rimljani, Fatimidi, vitezovi Hospitalci i Britanci. Od 1964. godine Malta je nezavisna od Velike Britanije i članica je Evropske unije. Izrazito je katolička zemlja (98% katolika) s jednim od najvećih procenata udela rimokatolika u stanovništvu na svetu. Hrišćanstvo je na Maltu doneo apostol sveti Pavle, koji je na ovom ostrvu doživeo brodolom. Nigde na svetu nisam videla toliko crkvi, kapela, katedrala – kažu da ih ima oko 360. Sve su odlično održavane, moguće ih je obići i doživeti taj sakralni deo malteške tradicije.

Saznajte sve što treba doživeti na Malti

Službeni jezici Malte su malteški i engleski, ali se dosta govori i italijanski koji je do 1934. godine bio službeni jezik. Glavni grad je Valeta (Il- Belt Valeta).

Maltu uz crkve obeležavaju kule i zidine, dvorišta i srednjovekovne tamnice, arheološke iskopine ​​i megalitske građevine od kojih su neke od najstarijih na svetu, te stoga ne čudi da je često opisana kao muzej na otvorenom.

 

Gde se smestiti?

Izabrala sam Tas-Sliema, turistički centar koji podseća, recimo, na Opatiju. Uz Sliemu je spojen San Gilijan i to su “najturističkiji” gradovi Malte. Mnoštvo restorana, kafića i ulica u kojoj se nalaze samo klubovi garancija su burne zabave za one koji to vole. Bila sam u ranoj sezoni i nije bilo ni gužve ni buke.

Bugibba – manje ribarsko / turističke mesto, koje pleni svojom jednostavnom lepotom, je takođe odlično mesto za smeštaj. Svakako moram napomenuti da je u gradu Bugibba sve – od smeštaja, rent-a-cara, hrane, suvenira… dva do tri puta jeftinije nego u Sliemi (ili Valetti). Možete se smestiti i u Valeti, Mdini, Marsaklokku ili bilo kojem većem ili manjem mestu na Malti – rastojanje nikada nje velika od onoga sto treba i želite videti. No, meni se Sliema dopala i izabrala bih je opet (držim se one “zadovoljstvo i hir jednako se plaćaju”).

Saznajte sve što treba doživeti na Malti

Valeta (kolokvijalno: Il Belt = “Grad”) je glavni grad Malte, u kojem se nalaze brojne znamenite građevine od 16. veka na ovamo, koje su izgrađene za vreme kada su ostrvom vladali Hospitalci. Grad odiše različitim umetničkim stilovima, među kojima dominira barok. Nešto funkcionalnije, primere neoklasične arhitekture srešćete u područjima obnovljenima nakon stradanja u Drugom svetskom ratu. Valeta je upisana na UNESCO-vu listu mesta svetske baštine.

Svakako posetite Konkatedralu Sv. Ivana, u kojoj se nalaze najveća dela Caravaggia, a izgrađena je 1572. godine kao crkva malteškim vitezova. Takođe posetite i muzej tj. sve što vidite a vezano je za vitezove – Malteške vitezove – sinonim za Maltu! Palata Auberge de Castille, do koje svakako prošetajte, bivša je rezidencija malteških vitezova, a danas zgrada predsednika Vlade. Utvrđenja koja su vitezovi sazidali da bi zaštitili grad od napada, sastoje se od brojnih bastiona, revelina i zidina visokih i do 100 metara. Posetite sedište Malteškog parlamenta i kancelarije predsednika Malte, koje su izgrađene  oko dva velika dvorišta kojima dominira Neptunova skulptura. Prošetajte do Kraljičinog trga (Piazza Regina), Nacionalne biblioteke, Nacionalnog muzeja umetnosti; Pozorišta Manoel ili jednostavno šetajte i uživajte u onom što otkrijete.

Ono što je Valeta danas to je Mdina bila nekad – glavni grad Malte.

Mdina ili Citta Vecchia je srednjovekovni grad okružen zidinama. Nalazi se u centralnom delu ostrva i naziva se Tihi grad. To je zapravo tvrđava u kojoj živi 300-tinjak ljudi, a ispred utvrde je stambeni i noviji grad Rabat. Poznata je po izradi stakla (Mdina Glass Malta gotovo je jednako poznat kao i Murano staklo). Saobraćaj gotovo i ne postoji i užitak je šetati gradom u gotovo potpunoj tišini.

Marsaklokk

To je ribarsko naselje koje ostavlja utisak na svakoga ko se u njemu zatekne. Ja sam se vraćala nekoliko puta. Atmosfera je idilična – šareno, slatko mestašce kojim dominiraju vedro obojene barke koje nazivaju Luzzi. Na svakoj je naslikano Ozirisovo oko koje ribarima donosi sreću. Ribari svoje mreže šire i krpaju na samoj rivi i možete ih posmatrati ili porazgovarati sa njima. Svake nedelje duž rive je riblja pijaca, na kojoj možete kupiti sveže ulovljenu ribu (ako je imate gde spremiti). Svuda uz rivu su restorani i kafići, tako da kuvanje nije prioritet. Prioritet u Marsaklokku je čaša vina u suton.

Prepoznatljivi azurni luk ili azurni prozor na Gozu koji je bio zaštitni znak Malte, srušio se nedavno u more usled erozije i jake oluje.

Plava pećina (Blue Grotto) je prirodni niz od nekoliko pećina, koji se nalazi nedaleko od mesta Zurriek. Obilazak brodom je prilično upečatljiv (ako se kao ja, ne bojite gumenih glisera koji najčešće voze ture za obilazak). Pogled sa gornjeg platoa je jednako lep.

Ako ste ljubitelj arheologije posetite arheološki park Hagar Kim i Mnajdra. HagarKim je hramski megalitski kompleks, jedan od najstarijih religijskih hramova na svetu u kojem se poštovao kult plodnosti.U blizini je i Ghar Dalam – Pećina tame, u kojoj su pronađene iskopine ​​patuljastih slonova.

Idete li na put s klincima, Popajevo naselje (Popeie Village) je obavezno. I ako nemate klince – takođe je obavezno.

Za sve sto sam navela možete dakako koristiti automobil, ali isto tako i javni prevoz, koji je odlično organizovan i jeftin. Turistički busevi “hop on hop off” takođe su svuda prisutni i voze na sve destinacije.

Saznajte sve što treba doživeti na Malti – naravno i hranu treba doživeti.

Malteška kuhinja je većinom tipično mediteranska bazirana je na svežim lokalnim sezonskim proizvodima i plodovima mora. U većini restorana ponuda će biti vrlo slična kao i kod nas u primorskim gradovima. Puno ribe, rakova, školjki i svežeg povrća. No i u kulinarstvu je Malta spoj kultura koje su uticale na razvoj zemlje. U lokalnoj kuhinji postoje brojna jedinstvena jela koja su nastala spojevima raznih kuhinja. Najveći je uticaj italijanske kuhinje, posebno sicilijanske, kojoj jedinstveni ukus daju tuniški začini, španska nacionalna jela, te afrička berberska tradicionalna jela.

 

Malteški je specijalitet meso zeca pripremljeno na različite načine. U odličnom sećanju je ostao zec u vinu (Fenek-bit tevn u bil-inbid) mada je veoma upečatljiva i pita od zeca i artičoka. Pojedina ostrva takođe imaju svoje specijalitete. Popularna lokalna jela su Ftir Biz-zejti – jedna vrsta peciva punjenog povrćem, mesom ili ribom; bigilla – pasta od pasulja i belog luka, aljotta – gusta riblja supa, gbejniet, pastizzi i Ross il-Forn. Šta god od navedenog pokušate naručiti na malteškom zvučati će grozno i potpuno nerazumljivo – uostalom meni se čini da malteški ne bih naučila nikada !!!