Nensi zna kako po Izraelu

Finta bez vize

kako po Izraelu

Istog momenta kada sam čula da je Ryanair uveo liniju iz Budimpešte za Eilat , odlučila sam gde ćemo za zimski raspust. Eilat je ekskluzivno i skupo  letovalište na Crvenom moru. Moja prijateljica je otišla odmah u oktobru i na licu mesta došla do jako zanimljivih informacija.

kako po Izraelu

U egipatskoj Tabi su ekskluzivni hoteli dosta jeftiniji, a gradski bus vozi do tamo 10 minuta. Problem su izlazne vize koje Izraelci naplaćuju,  ali postoji finta. Ako se se smesti u krugu od 400 metara do granice, ne plaća se ništa. Prijateljica je otišla, platila takse za izlaz i u povratku u Izrael pokazala račun iz hotela i vratili su joj novac.

Zahvaljujući njoj, došla sam do tog podatka, jer na netu nije jasno napisano. Nama se sasvim slučajno desila još bolja varijanta. Pošto sam već imala rezervisan hotel, na granici mi nisu ni naplatili te takse. Jednostavno smo prošli samo pakazavši rezervaciju.

kako po Izraelu

Sada da krenem ispočetka. Avion je sleteo na vojni aerodrom Ovda i odatle za 5 dolara vozi bus nekih pola sata do Eliata. Zadnja stanica mu je egipatska granica. Tu se lepo iskrcaš i pešice prošetaš preko svih mogućih kontrola.  Zanimljivo iskustvo!

Po ulasku u Egipat  kreće vrsta prekrasnih hotela sa 5 zvezdica, koji su bar duplo jeftiniji nego u Izraelu. Ja sam izabrala Movenpick u kom smo imali polupansion za troje -60 eura. Smešna cena, a predivan hotel. Najlepši od svega je koralni greben na samoj plaži. Ne treba da plaćate skupe izlete zbog ronjenja. Ovo je ispred nosa i nestvarno je lepo.

kako po Izraelu

Obično na putovanjima idemo prvo u obilaske, a na kraju odmor. Ovaj put sam morala da izaberem obrnuti redosled. Pošto smo putovali u subotu kada u Izraelu ništa ne radi i nemoguće je iznajmiti auto, odlučila sam se za ovu varijantu.Prva tri dana smo uživali u opuštanju na plaži, ronjenju, masažama i večernjim programima.

kako po Izraelu

Sa nama je krenula i moja sestričina koja je bila pravo osveženje i atrakcija na večernjem nastupu derviša kada im se pridružila u vrtoglavom plesu.

Brzo su proletela tri pretopla februarska dana i uputismo se preko granice nazad u Izrael. Imali smo do busa nekih pola sata vremena i mi lagano ka granici kad tamo šok! Kolona Japanaca sa ogromnim koferima!

kako po Izraelu

Pošto sam velemajstor u snalaženju, priletim glavnome, izdramatiziram situaciju i čovek odmah naredi svima da nas propuste. Jedva smo se provukli pored onih koferčina, ali srećom uletesmo u bus u zadnjoj minuti. Morali bi da čekamo celi sat za sledeći  da ovaj nismo ulovili i sve planirano bi zakasnili.

Lepo smo se odvezli do Eilata, preuzeli auto i krenuli put Jerusalima.

kako po Izraelu

Uz put je veličanstveni park Timna, koji se ne sme propustiti. Krajolik sličan kao kod grobnice kraljice Hatšepsut u Egiptu. Prekrasne formacije od crvenih stena, Solomonovi stubovi, jednom rečju priroda na vrhuncu lepote.

kako po Izraelu

Žao mi  je što nismo mogli duže da šetamo tim predelima. Morali smo da požurimo kako nam ne bi zatvorili Masadu i uz put smo čežnjivo gledali zamagljene pejzaže Mrtvog mora. Stižemo do Masade i ponovo šok – zimsko radno vreme i u 16 već zatvaraju a ne kao što piše na netu u 17 sati. Došlo mi je da plačem, ali sam ipak smislila rešenje -poranićemo u povratku i opet doći.

Sada smo dobili idealnu priliku da sidjemo do mrtvog mora. To je, moglo bi se reći, nemoguća misija. Osim odredjenih mesta gde se plaća ulaz, sve ostalo je ogradjeno. Očajno smo gledali kako da se dokopamo obale i u jednom trenutku opazimo neki auto koji se probija kaldrmom i mi brzo za njim.

kako po Izraelu

Super! Sišli smo do obale. Mladi par iz auta je došao tu da roštilja a mi smo uživali  u nestvarnom osećaju plutanja. Sante soli, grumenje, kristali i nestvarne boje zalaska sunca koje ti je za ledjima. Ne vidiš ga, već samo njegovu reminiscenciju u nekoj izmaglici i čežnjivom koloritu. Tamo se moram opet vratiti!

Ulećemo u Jerusalim, gužva, haos i jedva pronalazimo smeštaj koji sam izabrala u Palestinskom delu El Šeik. Lepa kuća, blizu stari grad, parking za auto i preljubazni domaćini. Kud ćeš lepše! Sutradan konačno pokret u  osvajanje Jerusalima.

kako po Izraelu

Jerusalim- hrana za dušu

Prva na putu nam je bila Maslinova gora sa crkvom uspenja, Getsimanskim vrtovima, crkva Marije Magdalene i grob Marije majke Hristove . U toj šetnji ugledamo grčku crkvu i naše ljude sa vodičem gde ulaze unutra. Lepo se mi njima pridružimo  i neplanirano budemo počašćeni obilaskom i te crkve.

kako po Izraelu

Polako smo se primakli Lavljoj kapiji obuzeti onim veličanstvenim osećajem kada koračaš istorijom. Stari grad, via Dolorosa, Aja Aksa, Zid plača, šarmantni sokaci puni svakojakih drangulija. Linkovi za pobliže upoznavanje sa pomenutim zdanjima u starom gradu:

.wikipedia.org/wiki/Al_Aksa,

http://www.christianholyland.com/14-stations-way-of-the-cross-via-dolorosa-jerusalem.html

https://hr.wikipedia.org/wiki/Zid_pla%C4%8Da

kako po Izraelu

Kafići, čajnice, mirisi i novi neobični ukusi. Jedva sam čekala da probam pravi humus. Izabrali smo jedan restoran u Armenijskom kvartu za degustiranje tipičnih jela.

kako po Izraelu

Došli smo konačno i do crkve svetoga groba. Neopisiva gužva! U tom razgledanju, spustili smo se duboko do neke pećine i tu sam doživela bliski susret treće vrste.

kako po Izraelu

Ja kao poznati pragmatik, ateist a istovremeno maštar i vernik, doživela sam takvu navalu plača od iznenadne tuge i teskobe. Noge su mi postale kao od olova i nisam mogla da se vratim nazad. Sela sam šokirana na stepenice a moji su mi se smejali misleći da se foliram.

Sutra smo ponovo došli na isto mesto i opet isti osećaj. Ostalo mi je nerazjašnjeno to stanje, sve do odlaska na Paros  i obilazak crkve stotinu vrata. Isti osećaj! Konačno sam istražila i saznala da je i tu bila Helena, Konstantinova majka sa povratka iz svete zemlje odakle je nosila sveti krst. Bura ih je nanela na Paros. Reinkarnacija ili šta drugo- ostade mi veliko pitanje…

kako po Izraelu

Posle tužnih osećaja, stignemo do zida plača i tu umalo ne umrem od smeha! Mi odemo na žensku stranu zida, prigrlimo ga i pomolimo se. Nastavimo ka muškoj da sačekamo mog muža i kad smo ga videle sa kapicom naslonjenog na zid u zdušnoj molitvi, bilo je neodoljivo ne slikati ga.

kako po Izraelu

Svaki pokušaj da udjemo u Aja Aksu je bio neuspešan jer imaju određeno vreme za posete, a mi smo stalno naletali ili u vreme molitve ili nekog plicijskog časa! Uglavnom, samo smo joj se divili iz daljine. Slike ispod,  prikazuju Cardo nekad i sad. To je u rimsko doba bila središnja ulica oivičena kolonadama, gde se sve dešavalo, od tržnice do šetališta. Forum je  uvek bio  u blizini.

kako po Izraelu

Dan je euforično odmakao i morali smo taksijem u stan jer su nas noge izdale.Čekao nas je nastavak sutra. Jerusalim je čudo i mislim da ga svaki čovek mora videti bar jednom u životu. Ujutru smo krenuli, kao što sam već pomenula, ponovo u crkvu Hristovog groba. Opet isti osećaj  u pećini gde je Helena pronašla krst!

kako po Izraelu

U istoj crkvi su me naterali da čekam u redu skoro jedan sat da bi ušli u prostor gde je Hristov grob. Kada konačno uđeš i taman se spremaš da klekneš,  oni već viču “Next”. Apsolutno razočaravajuće i žao mi je bilo izgubljenog vremena. Pošto  smo tog dana krenuli autom  planirajući izlet  van grada, iznenadili smo se da  uopšte nije bio problem za parkiranje ispod zidina starog grada. Šetnju smo nastavili do palate kralja Davida.

kako po Izraelu

Ideja da odemo do Vitlejema nam se nije ostvarila jer u te delove teritorije možeš ići samo taksijem. Odlučili smo da skoknemo do glavnog grada i Sredozemnog mora. Gužva na putu nas je i od tog cilja razmašila i skrenuli smo u Jaffu  koja je u predgrađu Tel Aviva.

Veoma staro, romantično mesto. Ulični svirači još lepše upotpunjuju tu atmosferu.

kako po Izraelu

Uživanje u zalasku sunca smo upotpunili večerom u jednoj grčkoj taverni. Bilo je više lokalnih specijaliteta nego grčkih, ali se mi krasno ispričasmo sa vlasnikom, kao strastveni obožavaoci Grčke.

kako po Izraelu

Ipak smo se u odlasku provozali ulicama Tel Aviva i ostavili ga za neki drugi put. Ogroman grad i kako smo čuli Meka za provod.

Masada i povratak u Eilat

U rano jutro. krenuli smo put Masade i medju prvima se ukrcali na gondolu. Masada je sveto mesto Izraelaca i tu njihovi vojnici polažu zakletvu.

kako po Izraelu

Priča o Masadi je spoj divljenja i grozote. Jevreji su radije izabrali da umru nego da postanu robovi Rimljanima. Pošto je samoubistvo u jevrejskoj veri zabranjeno, vođa Eleazar je žrebom izabrao desetoricu koji su pobili svo stanovništvo i na kraju jedni druge. Samo je jedan morao da izvrši samoubistvo. Ostavili su i sakrili  dve žene i petoro dece, da svedoče da nije išlo za očaj već hrabrost i borbu za slobodu. Rimljani su doživeli gorku pobedu!

kako po Izraelu

Do vrha mnogi pešače. Odozgo je fascinantan pogled na predele koji vas podsećaju na mesečevu površinu. Mrtvo more nam je tog ranog jutra blještalo zajedno sa istočnim suncem.

kako po Izraelu

Ponovo smo morali da požurimo jer je bio petak i do određenog vremena smo trebali vratiti auto. Konačno stigosmo u Eilat, da se i njemu malo posvetimo. Izabrala sam simpatičan hotelčić tik do autobuske stanice sa koje ćemo sutradan na aerodrom .Pošto imam preko 200 rezervacija na bookingu, preko mojih linkova možete dobiti bolje cene.

https://www.booking.com/hotel/il/motel-sunset.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Pravo iznenađenje je ova mala metropola na jugu Izraela. Grandiozni hoteli svih svetskih poznatih lanaca, aerodrom  u sred grada i avioni vam proleću iznad glava. Plaže uredjene, kupača koliko hoćete ali boja mora me uopšte nije oduševila.  Crveno more ipak više oduševljava podvodnim svetom.

kako po Izraelu

Problem smo imali u potrazi za restoranima jer se već svi pripremaju za šabat i skoro ništa ne radi. Slučajno smo prisustvovali sceni spontanog plesa turista Jevreja i oduševili  se melosom koji je tako melanholičan. Naravno, kakva bi to turistička Meka bila kad ne bi imala muzičku fontanu. Fascinantna je!

kako po Izraelu

Blizu su Jordan i Egipat. Strašno me vuklo da bi skoknuli do Petre, ali tu ne bi mogli izbeći vize. Zato sam Petru ostavila za februar i svoju novu turu po Jordanu.

Ljubav je u vazduhu

Kuba je lepa, neobična i drugačija