Hanoj – Šta je to što ima ovaj grad, a nemaju drugi?

hanoj

 

Vijetnam: Hanoj – Šta je to što ima ovaj grad, a nemaju drugi?

“Potpuno sam poblesavio za Vijetnamom. Beznadežno sam zaljubljen u ovo mesto. I nema mi pomoći.”, govorio je iskusni Bordejn. Jeste da je tako pričao i za Kambodžu i za mnoge zemlje u kojima je snimao. Ali za Vijetnam mu bezrezervno verujem od kada sam prošetala prvi krug po staroj četvrti…

Moj prvi susret sa Vijetnamom bio je Hanoj (Ha Noi), glavni grad u koji odlazim posle već dužeg putovanja po Aziji.

hanoj

Bez mape u ruci istražujem, jer nemate pojma koliko je dobro izgubiti se u Hanoju u lavirintu uskih ulica. Jedinstvena šansa da u samo nekoliko koraka osetiš duh starih vremena i vratiš se odmah iza ćoška u sadašnjost. Zatičem fantastičan spoj stilova, arhitektonskih, kulinarskih i modnih. I to sve nenametljivo bez mnogo sjaja, na plastičnim stolicama i direktno sa ulice. Sasvim dovoljno da i ja poblesavim…

hanoj

 

Šta je to što ima ovaj grad, a nemaju drugi?

ŽIVOT NA ULICAMA  Ovaj grad na desnoj obali Crvene reke, sa istorijom dugom preko hiljadu godina, domaćin je više kulturnih znamenitosti nego bilo koji grad u Vijetnamu, uključujući i više od šest stotina pagoda, hramova i brojne zgrade izgrađene krajem 19. veka za vreme francuske kolonizacije. Sa preko sedam miliona stanovnika je neuhvatljiv, toliko raznolik, a nekako isti kao i svi veliki gradovi. Suviše istorije, bolnih priča, a opet toliko puno života. Čudesnog života na ulicama! To je moj najjači utisak o ovm gradu, opuštenom šarmeru.

ARHITEKTURA  Batalila sam vodiče, želela sam da sama saznam sve ono što Vijetnam želi i ne želi da mi ispriča. Prepustila sam se gradu u kojem se prepliću francuski i kineski uticaji, dok se sasvim dobro oseća i čuva i lokalna tradicija. Prvo što primećujem su zgrade koje su baš uske, a visoke.  Koliko god bile uske, deluje da uvek još nešto može da se nadogradi. Ta vrsta gradnje vuče korene iz prošlosti kada se porez plaćao na osnovu širine objekta.

hanoj

PRIČA SA ZIDA  U Hanoju često po zidovima pored grafita možete videti brojeve telefona. U pitanju su zidni oglasi raznih majstora, onih koji mogu da vam poprave veš mašinu i mobilni, koji se bave gradnjom, vodovodom, popravkom svega i svačega…Naravno, vlast želi da im zabrani takav način reklamiranja i često im te brojeve isključuju. Ali to je samo inspirisalo i dalo ideju zanatlijama da počnu da pišu brojeve telefona konkurencije. Igra ko će koga nadmudriti traje godinama, a zidovi grada sve više liče na imenik ili delo nekog konceptualnog umetnika.

STARA ČETVRT Stara četvrt (Old quarter ili Kiem district) je zaista stara – nastala još u 13. veku kada je nekoliko zanatlija ovde otvorilo svoje radnje da bi ceo kraj prerastao tokom vekova u najdinamičniji deo Hanoja, a svaka od ulica se specijalizovala za neki zanat, sa ukupno 36 ulica i isto toliko zanatskih udruženja. Svaka ulica nosi ime po onomo šta prodaju, tako postoji ulica svile, ulica gde prodaju samo naočare, sportsku opremu…
Na sve strane se nešto nosi, nudi, prodaje…

Žene sa tradicionalnim šeširima, u dve korpe spojene šipkom koje nose na ramenima drže namirnice koje nose i prodaju na ulici. Omađijana sam svakodnevnim ritmom života, uopšte ne pokušavajući da izbegnem pravce koji vode horizontima obojenim bojama prošlosti. Ovde sam bila smeštena i najveći užitak mi je bio odlazak iza ćoška da vidim šta žene prodaju i kupuju…

hanoj

Kada bi nam Hanoj pričao, ispričao bi priču o…

U tragovima minulog vremena, posle posete muzejima, grobljima i spomenicima herojima iz drugih priča, ispričao bi kako danas svi imaju ajfone, u gradu postoji Starbaks, moderne prodavnice, restorani i luksuzni hoteli. Kako se na svakom ćošku nalaze prodavnice sa kopijama poznatih svetskih brendova za koje trgovci tvrde da su originali i da su napravljeni u Vijetnamu, ali istina je da je sve zapravo proizvedeno u Kini.

hanoj

STARA FRANCUSKA ČETVRT Šetam po staroj francuskoj četvrti (Old French quarter ili Dinh district), posmatram zgrade kolonijalne arhitekture, tu su zgrade vlade, strane ambasade, luksuzni hoteli, najveća pijaca Dong Xuan i niz trgovačkih ulica sa najmodernijim buticima. Obilazim Hram literature, prolazim pored mauzoleja Ho Ši Mina… Nisam ulazila jer nešto valja ostaviti i za sledeći put, ali sam pokupila intersantne podatke…
Hanoj je jedini grad u Jugoistočnoj Aziji koji je izložio balzamovanog lidera koji je preminuo 1969. godine. Interesantno je da je telo Ho Ši Mina sačuvano je u mauzoleju, uprkos tome što je on želeo da bude kremiran. I to savršeno sačuvano. Navodno, njegovo telo šalju po nekoliko meseci na remont u Rusiju. Ovde postoje striktna pravila u vezi oblačenja i ponašanja, tako da ne možete razgolićeni da uđete u mauzolej. Takođe je zabrenjen razgovor, stavljanje ruku u džepove, iza leđa, kao i podizanje glave u vis. I slikanje je naravno zabranjeno. Zanimljiv mi je podatak da je Ho Ši Min bio kuvar klasičnog obrazovanja, i pre nego što je pomogao da se osnuje Vijetnamska komunistička partija radio je u hotelu Carlton u Parizu, kao kuvar specijalista za sosove, kasnije kao kuvar na prekookeanskom brodu zatim kao poslatičar u hotelu Parker house u Bostonu.

MUZEJ ŽENA (The Vietnam Women’s Museum) je muzej koji sam baš želela da posetim jer je zaista jedinstven. Osnovala ga je Unija žena, jedan od najjačih pokreta u zemlji. Na pet spratova prostor je organizovan tako da prikazuje život žene kroz razne životne faze od detinjsta do udaje, prikazana je ulogu žena u porodici, u biznisu, u ratu i raznim periodima istorije… Tu su i fotografije i eksponati koji nas upoznaju sa modom, tradicionalnim nošnjama, nakitom iz različitih krajeva zemlje. Posebno me je dirnula priča o gerilkama u toku Vijetnamskog rata. (Ly Thuong Kiet Street)

hanoj

KATEDRALA SVETOG JOSIFA  (St. Joseph’s Cathedral) je rimokatolička katedrala sagrađena 1886.godine u neogotskom stilu i predstavlja ostatak kolonijajlne arhitekture. Lokalci je zovu velika crkva. Sa dva tornja podseća na Notr Dam iz Pariza. Okolo su brojni restorani, kafići, prodavnice sa suvenirima. Đaci posle škole igraju partiju fudbala, blogerke poziraju, a mladenima je ovo omiljeno mesto za fotografisanje. Sve je to lepo posmatrati uz hladno pivo sa balkona restorana…( 40 Nhà Chung, P, Hoàn Kiếm)

hanoj

JEZERO HOAN KIEM Mali predah kod jezera Hoan Kiem gde uvek možeš da odmoriš od užurbanih ulica. Tu se lokalci šetaju, džogiraju, vežbaju jogu i tai chi. Tu je i Ngoc Son hram iz 18 veka i fotogenični crveni drveni most (Huc). U blizini jezera je najpoznatiji kružni tok Dong Kinh Nghia Thuc gde je najveća gužva i sva veća dešavanja se organizuju tu. Ja sam zakačila vikend što je vreme kada postaje pešačka zona.

hanoj

Kada bi nam Hanoj pričao…

Isričao bi priču o ludilu u saobraćaju, o tome kako se pravila ne poštuju i kako morate brzo i vešto da pređete ulicu dok vam u susret idu brojni motori, automobili, rikše… Situacija je toliko haotična da je preći ulicu pravi podvig, posebno za turistu koji nije u treningu. Saobraćajni haos je sastavni deo grada, toliko da prodaju majice na temu beskorisnih semafora, u hotelima postoje upitstva kako preći ulicu u kojima kažu da treba zadržati samouverenost, nikako se ne vraćati nazad… Prvenstvo pešaka ne postoji, semafori se ne poštuju. Vozači staju ako baš moraju.

hanoj

Pričao bi ovaj grad i o haosu koji je zapravo jako izbudljiv i na koji se veoma brzo naviknete. Dovoljna su samo dva tri prelaska ulice da stekneš samopuzdanje! Požalio bi se na vrućine i visoku vlažnost vazduha tokom leta.  ne bi propustio ni da kaže nešto o najjeftinijem pivu na svetu bia hoi i ukusnoj i raznovrsnoj hrani (u nekom narednom postu)

Ispričao bi i to kako kad padne mrak sve postaje još luđe, magičnije i maglovitije…

Autor: Jelena Ranković

desiderata.co

Pratite naš YouTube kanal.

Travel Advisor 

Jugoistočna Azija – par saveta za preživljavanje

Beograđanka u Tajlandu

Saveti za žene – kako na put sama?